Predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS), sudija Theodor Meron, danas je obavestio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija o radu Mehanizma na ulasku u drugu godinu njegovog postojanja.

Predsednik je opisao kako je, nakon početka rada Mehanizmovog ogranka u Hagu, 1. jula 2013. godine, ova institucija sada u potpunosti formirana, funkcioniše na dva kontinenta i nasledila je rad dva povezana ali različita međunarodna suda: Međunarodnog krivičnog suda za Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR).

Predsednik je u svom obraćanju dalje izjavio: “Postoje brojni izazovi u početnim godinama rada svake nove institucije, i to rad čini uzbudljivim i vrednim. Mehanizam ima tu sreću što u svojim formativnim godinama može da uči od svojih prethodnika i nadogradi njihovu praksu, kao i da koristi talenat i iskustvo kolega sa MKSJ i MKSR. Stoga je naš dosadašnji napredak rezultat jednog zaista zajedničkog poduhvata”.

Osvrćući se na pravosudne aspekte mandata Mehanizma, predsednik je obavestio Savet da je do sada uložena žalba na jednu presudu, u predmetu Ngirabatware, i da se očekuje da po njoj bude rešeno do kraja 2014. godine. U međuvremenu, predsednik je rekao, sudije Mehanizma nastavljaju da rešavaju niz drugih pravosudnih pitanja, od zahteva za izmene zaštitnih mera do podnesaka u vezi s navodima o nepoštovanju suda.

Osim toga, predsednik je izrazio svoju, “iskrenu nadu” da će preostala trojica optuženih pred MKSR kojima treba da se sudi pred Mehanizmom, koji su i dalje u bekstvu, uskoro biti uhapšeni ili da će se predati, i pozvao je članove Saveta i države članice Ujedinjenih nacija da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se ta nada ostvarila.

Predsednik Meron je takođe obavestio Savet da Mehanizam ostvaruje dobar napredak u ostalim funkcijama za koje je odgovoran. One uključuju: obezbeđivanje nadgledanja vođenja predmeta prosleđenih nacionalnim pravosuđima, pružanje zaštite žrtvama i svedocima, izvršenje kazni koje su izrekli MKSJ ili MSKR, odgovaranje na zahteve za pomoć nacionalnih pravosuđa, kao i vođenje arhiva MKSJ i MKSR.

Predsednik je naglasio da je Savet, svojom Rezolucijom 1966, od Mehanizma, kao i od MKSJ i MKSR zahtevao da sarađuju sa Ruandom i državama na području bivše Jugoslavije i drugim zainteresovanim stranama kako bi se omogućilo otvaranje centara za informisanje i dokumentaciju, time što će pružiti pristup primercima javnih spisa u arhivima oba ova međunarodna suda i Mehanizma.

Što se tiče Mehanizma” predsednik je rekao “uveravam vas da svoju odgovornost po ovom pitanju shvatamo vrlo ozbiljno. U narednim mesecima i godinama nastavićemo da preduzimamo korake kako bismo obezbedili da pristup te vrste bude široko dostupan, i online i na druge načine, i otvoreni smo za ideje i sugestije svih zainteresovanih strana”.

Predsednik je zaključio svoje obraćanje rekavši: “Kako Mehanizam bude prenosio nasleđe MKSJ i MKSR u budućnost, znam da će se pokazati kao zaslužan naslednik ovih dveju institucije, i da će nastaviti da simboliše rešenost međunarodne zajednice i odlučnost ovog Saveta da se okonča nekažnjivost”.