Florence Hartman su 24. marta 2016. uhapsili pripadnici obezbeđenja Ujedinjenih nacija postupajući po do sada neizvršenom nalogu za hapšenje u sedištu Mehanizma.
 
Nakon hapšenja, njen branilac je uložio prigovor u vezi s uslovima njenog pritvora u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija. U prigovoru se navodi da je gđa Hartmann držana u izolaciji i da se nad njom danonoćno vrši nadzor koji uključuje to da je svetlo u njenoj ćeliji neprekidno upaljeno.
 
Mehanizam je primio podnesak gđe Hartmann u petak, 25. marta, a predsednik ga je razmotrio tokom vikenda po hitnom postupku. Prigovor je odbačen kao neosnovan.
 
Predsednik je zaključio da gđa Hartmann nije držana u izolaciji. Kao jedina žena u pritvoru, ona je odvojena od pritvorenih muškaraca, u skladu s najboljom međunarodnom praksom. Gđa Hartmann je mogla da prima posetioce, svog branioca i konzularne predstavnike. Osim toga, imala je pristup telefonu i mogla je da šalje i prima poštu.
 
U vezi sa drugim osnovom prigovora gđe Hartmann, utvrđeno je da je u ćeliji imala prekidač za svetlo i da je mogla paliti i gasiti svetlo po svom nahođenju.
 
Florence Hartmann je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osudio zbog nepoštovanja suda 2009. godine i tu presudu je 2011. godine potvrdilo Žalbeno veće. Prvobitna novčana kazna u iznosu od 7.000 evra preinačena je u kaznu od sedam dana zatvora. Gđi Hartmann je odobreno prevremeno puštanje na slobodu 29. marta, nakon što je odslužila šest dana kazne koja joj je izrečena. 
 
MKSJ je utvrdio da je ona svesno i hotimično ometala sprovođenje pravde time što je obelodanila informacije koje je pribavila dok je bila zaposlena na MKSJ i tako prekršila naloge Žalbenog veća.