ŠEŠELJ, Vojislav (MICT-16-99)

Žalbeni postupak

Dana 2. maja 2016, tužilaštvo je najavilo žalbu na presudu Pretresnog veća MKSJ.

Dana 29. avgusta 2016, tužilaštvo je podnelo javnu redigovanu verziju svog žalbenog podneska (zavedenog na poverljivoj osnovi 18. jula 2016).

Vojislav Šešelj je 19. decembra 2016. podneo podnesak respondenta na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku. Zvanični prevod podneska respondenta na jedan od zvaničnih jezika Mehanizma podnesen je 7. februara 2017. Tužilaštvo je podnelo svoju repliku na podnesak respondenta 22. februara 2017.

Dana 18. septembra 2017, Žalbeno veće Mehanizma izdalo je nalog kojim je pozvalo Šešelja da razjasni da li ostaje pri svom ranijem stavu da ne prisustvuje žalbenom pretresu, i upozorilo ga da će, ukoliko odluči da ne prisustvuje, sekretaru biti naloženo da imenuje branioca u pripravnosti.

Dana 11. oktobra 2017, nakon što je Šešelj odbio da odgovori na nalog u zadatom roku od 10 dana, Žalbeno veće je uputilo sekretara da imenuje branioca u pripravnosti čiji će mandat biti strogo ograničen na zaštitu Šešeljevih proceduralnih prava za vreme žalbenog pretresa u slučaju da on ne bude prisutan u sudnici.  

Dana 17. oktobra 2017, Žalbeno veće je zakazalo žalbeni pretres za 13. decembar 2017. Žalbeno veće je nadalje obavestilo strane u postupku da će Šešelj, ako ne bude prisutan na pretresu, moći da pismeno odgovori na usmene argumente tužilaštva u roku od 10 dana po prijemu verzije transkripta pretresa na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku i da će tužilaštvo imati priliku da na to replicira u roku od pet dana po prijemu prevoda Šešeljevog pismenog odgovora na engleski.

Dana 19. oktobra 2017, u skladu s odlukom Žalbenog veća od 11. oktobra 2017, sekretar je  imenovao Colleen Rohan za Šešeljevog branioca u pripravnosti.

Žalbeno veće je 13. decembra 2017. saslušalo usmene argumente tužilaštva. S obzirom da se Šešelj nije pojavio na žalbenom pretresu, na pretresu je bio prisutan branilac u pripravnosti kako bi se zaštitili šešeljevi proceduralni interesi.

Dana 25. decembra 2017, Šešelj je potvrdio prijem transkripta žalbenog pretresa na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku.

Dana 11. aprila 2018. Žalbeno veće je delimično ukinulo oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju i odbacilo ostatak žalbe Tužilaštva. Žalbeno veće je osudilo Vojislava Šešelja na 10 godina zatvora. Proglašeno je da je kazna odslužena, u svetlu dana koji su Šešelju uračunati u kaznu u skladu s Pravilnikom o postupku i dokazima za vreme koje je proveo u pritvoru tokom suđenja od 24. februara 2003. do 6. novembra 2014.

Istorijat postupka

Optužnica

Vojislav Šešelj je optužen pred MKSJ po tri tačke za zločine protiv čovečnosti i po šest tačaka za kršenja zakona ili običaja ratovanja počinjene u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. godine.

U optužnici se navodi da je Šešelj planirao, naredio, podsticao, počinio, uključujući kroz učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu (dalje u tekstu: UZP), ili na drugi način pomagao i podržavao planiranje, pripremu ili izvršenje tih zločina. U optužnici se navodi da je svrha UZP bila da se većina Hrvata, Muslimana i drugih civila nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni iz delova Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao I pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji.

Tri tačke za zločine protiv čovečnosti

• Progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi (tačka 1)
• Deportacija, nehumana dela (prisilno premeštanje) (tačke 10 i 11)

Šest tačaka za kršenje zakona ili običaja ratovanja

• Ubistvo (tačka 4)
• Mučenje i okrutno postupanje (tačke 8 i 9)
• Bezobzirno razaranje, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine (tačke 12, 13 i 14)*

* Tačke 2, 3, 5, 6 i 7 su povučene iz prvobitne optužnice.

Presuda Pretresnog veća MKSJ-a

Dana 31. marta 2016, Pretresno veće III MKSJ oslobodilo je Šešelja optužbi po svim tačkama optužnice, i to odlukom većine članova veća po osam tačaka i jednoglasnom odlukom po jednoj tački.

Većina članova Pretresnog veća zaključila je da tužilac nije uspeo da dokaže postojanje UZP. Što se tiče navoda da je Šešelj u svojim govorima podsticao na činjenje zločina, većina članova Pretresnog veća nije mogla da odbaci razumnu mogućnost da su neki od tih govora održani u kontekstu sukoba i da im je cilj bio podizanje morala vojnika njegove strane, a ne pozivanje da nemaju milosti ni prema kome. Pretresno veće je, većinom glasova, zaključilo je da su njegovi drugi govori predstavljali jasne pozive na proterivanje i prisilno premeštanje Hrvata. Međutim, Veće je većinom glasova zaključilo da tužilaštvo nije dokazalo da postoji uzročno-posledična veza između tih govora i počinjenih zločina.

Statistički podaci

* Suđenje je prvo počelo 27. novembra 2006. Žalbeno veće MKSJ je 8. decembra 2006. naložilo ponovni početak suđenja.
** Nije bilo izvođenja dokaza odbrane.