Predsednik

Sudija Theodor Meron (Sjedinjene Američke Države)

Predsednik Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove od 1. marta 2012. godine

Rođen: 28. aprila 1930, Kalisz, Poljska

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je prvi put imenovao sudiju Theodora Merona za predsednika Mehanizma 1. marta 2012. Generalni sekretar ga je imenovao za drugi mandat u svojstvu predsednika od 1. marta 2016, a nedavno je imenovan i za treći mandat, koji je započeo 1. jula 2018. godine, a trajaće do 18. januara 2019. godine. U periodu od 17. novembra 2013. do 16. novembra 2015, sudija Meron je obavljao funkciju predsednika Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u četvrtom mandatu, istovremeno obavljajući funkciju predsednika Mehanizma. Pre toga, funkciju predsednika MKSJ je obavljao od 2003. do 2005, kao i od 2011. do 2013. godine.

Od kako ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izabrala za sudiju MKSJ u martu 2001. godine sudija Theodor Meron iz Sjedinjenih Američkih Država bio je član Žalbenih veća u predmetima pred MKSJ i pred Međunarodnim krivičnim sudom za Ruandu (MKSR). Jedan od vodećih stručnjaka na području međunarodnog humanitarnog prava, ljudskih prava i međunarodnog krivičnog prava, sudija Meron je napisao neke od knjiga i članaka koji su pomogli u stvaranju pravnih temelja za rad međunarodnih krivičnih sudova i doprineo je razvoju međunarodnog prava, pogotovo međunarodnog humanitarnog i krivičnog prava, u raznim forumima. Kao veliki ljubitelj Šekspira, autor je članaka i knjiga o ratnom pravu i viteštvu u Šekspirovim istorijskim dramama.

Sudija Meron je stekao pravno obrazovanje na Jerusalimskom univerzitetu, Harvardu (gde je stekao doktorat) i Kembridžu. Emigrirao je u Sjedinjene Američke Države 1978. godine. Pre nego što je emigrirao u Sjedinjene Američke Države, bio je pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova Izraela, u kom svojstvu je bio autor tajnog memoranduma iz 1967. godine (koji je kasnije objavljen) u kom je zaključio da bi stvaranje novih naselja na okupiranim teritorijama predstavljalo kršenje Četvrte ženevske konvencije. Takođe je bio izraelski ambasador u Kanadi i stalni predstavnik Izraela pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi.

Godine 1978. postao je profesor međunarodnog prava, a 1994. imenovan je za profesora prava na katedri Charles L. Denison Pravnog fakulteta Univerziteta u Njujorku. Od 1991. do 1995. bio je i profesor međunarodnog prava na Institutu za međunarodne i razvojne studije u Ženevi, a radio je i kao gostujući profesor prava na Harvardu i Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Godine 2006. godine izabran je za profesora emeritus katedre Charles L. Denison i naučnog saradnika Pravnog fakulteta Univerziteta u Njujorku.

Sudija Meron je bio javni član delegacije Sjedinjenih Američkih Država na zasedanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (CSCE) posvećenom ljudskoj dimenziji u Kopenhagenu 1990. godine. Bio je član delegacije Sjedinjenih Američkih Država na Rimskoj konferenciji o uspostavljanju stalnog Međunarodnog krivičnog suda (MKS) 1998. godine gde je bio uključen u pisanje nacrta odredbi koje se odnose na definiciju krivičnih dela, uključujući ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Takođe je bio član Pripremne komisije za uspostavljanje MKS, s posebnim zaduženjima za definiciju krivičnog dela agresije. Bio je zastupnik Sjedinjenih Američkih Država pred Međunarodnim sudom pravde, a od 2000. do 2001. radio je kao savetnik za međunarodno pravo u Ministarstvu spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država.

Sudija Meron je bio član nekoliko stručnih odbora Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), uključujući za unutrašnje sukobe, za životnu sredinu i oružane sukobe, i za direktno učešće u neprijateljstvima prema međunarodnom humanitarnom pravu. Osim toga, bio je i član upravnog odbora komiteta stručnjaka MKCK za običajna pravila međunarodnog humanitarnog prava. Takođe je bio član savetodavnih komisija i odbora nekoliko organizacija za ljudska prava, uključujući Americas Watch i Međunarodnu ligu za ljudska prava, a bio je i član “Panela uglednih osoba pri Švajcarskoj inicijativi za obeležavanje 60. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima” koja se ticala budućih ciljeva borbe za ljudska prava.

Sudija Meron je bio jedan od glavnih urednika časopisa Američki bilten međunarodnog prava (American Journal of International Law), čiji je danas počasni urednik. Član je Instituta za međunarodno pravo, uređivačkog odbora Godišnjaka međunarodnog humanitarnog prava (Yearbook of International Humanitarian Law), Saveta za međunarodne  odnose SAD, Društva za međunarodno pravo Francuske, američkog ogranka Udruženja za međunarodno pravo i Advokatske komore države Njujork. Takođe je član Američke akademije nauka i umetnosti. Sudija Meron je pokrovitelj i bivši počasni predsednik Američkog društva za međunarodno pravo.

Sudija Meron je bio predavač Fondacije Carnegie na Haškoj akademiji za međunarodno pravo, stipendista Fondacije Rockefeller i Instituta Max Planck (Heidelberg), predavač na memorijalnoj katedri Sir Hersch Lauterpacht Univerziteta u Kembridžu i gostujući profesor na koledžu All Saints u Oksfordu. Sudija Meron je 2003. godine održao kurs javnog međunarodnog prava na Haškoj akademiji za međunarodno pravo. Takođe je, 2008. godine, bio predavač Fonda Marek Nowicki u Budimpešti i Varšavi pod pokroviteljstvom Instituta za otvoreno društvo, a 2014. godine održao je Godišnje predavanje o pravdi u svetu Pravnog fakulteta Univerziteta u Oksfordu. Bio je predavač na brojnim univerzitetima i na Međunarodnom institutu za ljudska prava  (Strazbur). Osim toga, sudija Meron je pomogao uspostavljanje seminara o međunarodnom humanitarnom pravu za univerzitetske profesore u organizaciji MKCK i Instituta za međunarodne i razvojne studije. Često je predavač na seminarima MKCK, a takođe je osnovao i nastavlja da vodi godišnje seminare MKCK za diplomate Ujedinjenih nacija o međunarodnom humanitarnom pravu na Univerzitetu u Njujorku, što je tradicija koja traje već tri decenije.

Sudija Meron je od 2014. godine gostujući profesor međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Oksfordu. Svoju platu za ovo mesto on donira univerzitetu, što je omogućilo osnivanje fonda za stažiranje studenata sa Oksforda na Mehanizmu. Naučni je saradnik Instituta za ljudska prava Bonavero u Oksfordu i gostujući saradnik koledža Mansfield u Oksfordu.

Sudiji Meronu je 2005. dodeljena Nagrada vladavine prava (Rule of Law Award) Međunarodne advokatske komore, a 2006. medalja Manley O. Hudson Američkog društva za međunarodno pravo. Predsednik Francuske mu je 2007. godine dodelio Orden legije časti, a 2013. Veliki orden za državne zasluge. Godine 2008. dodeljena mu je nagrada Charles Homer Haskins Američkog saveta naučnih društava. Godine 2009. je izabran za člana Američke akademije nauka i umetnosti. Univerzitet u Varšavi mu je 2011. godine dodelio počasni doktorat. Godine 2017, dodeljen mu je Orden zasluga za Poljsku.

Sudija Meron je autor više od 100 članaka objavljenih u pravnim publikacijama, a redovno objavljuje u Američkom biltenu međunarodnog prava i drugim pravnim časopisima. Autor je sledećih knjiga: Investment Insurance in International Law (Oceana-Sijthoff 1976); The United Nations Secretariat (Lexington Books 1977); Human Rights in International Law (Oxford University Press 1984); Human Rights Law-Making in the United Nations (Oxford University Press 1986), za koju je nagrađen priznanjem za zasluge Američkog društva za međunarodno pravo; Human Rights in Internal Strife: Their International Protection (predavanja na memorijalnoj katedri Sir Hersch Lauterpacht, Grotius Publications 1987); Human Rights and Humanitarian Norms as Customary Law (Oxford University Press 1989); Henry’s Wars and Shakespeare’s Laws (Oxford University Press 1993); Bloody Constraint: War and Chivalry in Shakespeare (Oxford University Press 1998); War Crimes Law Comes of Age: Essays (Oxford University Press 1998); International Law In the Age of Human Rights (Martinus Nijhoff 2004); The Humanization of International Law (Martinus Nijhoff 2006) i The Making of International Criminal Justice: The View from the Bench: Selected Speeches (Oxford University Press 2011). Takođe je jedan od urednika knjige Humanizing the Laws of War: Selected Writings of Richard Baxter (Oxford University Press 2013).