Predsednik Međunarodnog suda, sudija Theodor Meron, danas se obratio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi predstavio izveštaj o radu i dostignućima Međunarodnog suda u proteklih šest meseci. U svom drugom obraćanju Savetu bezbednosti otkako je preuzeo funkciju predsednika u novembru 2011. godine, predsednik Meron je izvestio o koracima preduzetim u sprovođenju strategije okončanja rada Međunarodnog suda, prelazu na Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove i pozitivnom uticaju koji su nedavno sprovedene reforme imale na dinamiku rada Međunarodnog suda. Predsednik Meron takođe je govorio o velikim izazovima s kojima se Međunarodni sud susreće tokom poslednjih godina svog mandata, posebno naglašavajući problem odlaska osoblja.

Predsednik Meron je pohvalio “izuzetne napore” sudija i osoblja Međunarodnog suda i sprovođenje reformi u načinu vođenja postupaka koji su zajedno obezbedili da  “je period na koji se odnosi ovaj izveštaj jedan od najproduktivnijih perioda Međunarodnog suda, što je dovelo do značajnog napretka ka ispunjenju njegovog mandata”.

Osvrćući se na aktuelne predmete pred Međunarodnoim sudom, predsednik je obavestio Savet bezbednosti da od ukupno osam predmeta koji se trenutno nalaze pred pretresnim većima,  očekuje se da će njih pet biti okončano do decembra 2012. godine. Naveo je da je moguće da suđenja Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću prekorače ranije najavljeni rok završetka u decembru 2014. godine. Naglašavajući da su predmeti Mladić i Hadžić počeli pre šest meseci, odnosno tri meseca, ranije od prethodno očekivanih datuma početka suđenja, predsednik je Savetu bezbednosti pružio uveravanja da se “veća koja zasedaju u tim predmetima i dalje usredsređuju na inovativne načine kojima bi se smanjilo potencijalno odgađanje, a da se pri tome i dalje poštuju prava optuženih”.

Predsednik je naveo da je “uvođenje inovativnih mera” koje je prihvatilo Žalbeno veće dovelo do toga da je žalbeni pretres u postupku protiv Ante Gotovine i Mladena Markača održan devet meseci pre nego što je to prethodno bilo predviđeno. Predsednik Meron takođe je naglasio ubrzane pripreme koje se odvijaju u žalbenom postupku u predmetu Momčila Perišića.

Skrenuvši pažnju Saveta bezbednosti na to da bi eventualni žalbeni postupci u predmetima protiv Zdravka Tolimira, Jadranka Prlića i drugih i Vojislava Šešelja mogli da završe u nadležnosti Rezidualnog Mehanizma, zbog nepredviđenih odgađanja tokom samih suđenja, predsednik je pružio uveravanja Savetu bezbednosti da on preduzima “sve moguće mere koje su u skladu s principima zakonitog pravnog postupka i sudske nezavisnosti kako bi obezbedio da se ovi predmeti okončaju (….) što je pre moguće”. Ovo uključuje nastavak primenjivanja mera koje je prethodno usvojio predsednik Meron da se vreme potrebno za prevođenje u ovim predmetima skrati za polovinu.

Naglašavajući odlazak osoblja kao jedan od glavnih izazova s kojima se Međunarodni sud suočava, predsednik je obavestio Savet bezbednosti da se odgađanja u nekoliko aktuelnih predmeta mogu direktno povezati s ovim pitanjem. Izrazivši zahvalnost Kancelariji Ujedinjenih nacija za upravljanje ljudskim resursima koja je odobrila izuzeće od zabrane direktnog zapošljavanja stažista, predsednik je izjavio da ova mera ne predstavlja rešenje za sve probleme i da veoma iskusno i dragoceno osoblje nastavlja da napušta Međunarodni sud. Predsednik Meron je naglasio važnost toga da se obezbedi da odlazak zaposlenih “ne dovede do postavljanja previsokih zahteva pred preostale zaposlene, čija izuzetna posvećenost, revnost i talenat su od presudne važnosti za nastavak uspešnog rada Međunarodnog suda”.

U vezi s osnivanjem informativnih centara u regionu bivše Jugoslavije, predsednik je obavestio Savet bezbednosti o rešenosti Vlade Hrvatske da osnuje jedan takav centar, kao i da je podrška za osnivanje takvog centra u Sarajevu dobijena od bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine. Predsednik je naveo da Međunarodni sud i dalje čeka na odluku Vlade Srbije u vezi s osnivanjem informativnih centara na njenoj teritoriji.

Obaveštavajući Savet bezbednosti o napretku postignutom na prelasku na Rezidualni mehanizam, predsednik je napomenuo da će Rezidualni mehanizam početi s radom otvaranjem ogranka tog mehanizma u Arushi. Brojni koraci su preduzeti u očekivanju ove prekretnice, uključujući polaganje svečane zakletve sudija, dostavljanje nacrta Pravilnika o postupku i dokazima sudijama na razmatranje i objavljivanje konkursa za slobodna radna mesta kako bi se zaposlilo potrebno osoblje. Čelni ljudi Rezidualnog mehanizma i MKSR takođe su doneli više značajnih odluka kako bi omogućili nesmetan prenos funkcija sa MKSR na Mehanizam.

Predsednik je pohvalio “izvanredan rad svih koji su bili uključeni u obezbeđivanje nesmetanog prelaska na Mehanizam i njegovog efikasnog početka rada”. Zahvaljujući ovim pripremama, 1. jula 2012. godine Mehanizam će biti spreman da preuzme nadležnost nad svim relevantnim sudskim i tužilačkim funkcijama MKSR, uključujući zaštitu žrtava i svedoka, potragu za optuženima koji su u bekstvu i sprovođenje kazni.

Zaključujući svoje obraćanje, predsednik Meron je napomenuo da je, osnivanjem Rezidualnog mehanizma, Savet bezbednosti pomogao da se obezbedi da “zatvaranje dva pionirska ad hoc međunarodna suda ne otvori put nekažnjivosti da opet zavlada”. Stvaranjem Rezidualnog mehanizma, Savet bezbednosti je takođe pomogao da se obezbedi da prava žrtava, svedoka, lica čiji su predmeti prosleđeni nacionalnim pravosuđima i lica kojima je suđeno i koja su osuđena pred Međunarodnim sudom i MKSR i dalje budu poštovana i zaštićena. Predsednik Meron je naglasio da je osnivanje Rezidualnog mehanizma “ključno za očuvanje neprocenjivog nasleđa samog Međunarodnog suda” i zahvalio Savetu bezbednosti što se pobrinuo za to da “najbolje tradicije međunarodnog krivičnog pravosuđa – čije je definisanje tokom više od dve decenije pomagao Međunarodni sud - nastave da žive”.